Свети
архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ), донео је, на
предлог протојереја Душана Колунџића, 15. маја 1985. г. ову одлуку:
“Будући
да је Крсна слава празник “Мале цркве”, то јест породице, то и најмања породица
треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово
кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у
старом дому.
У
знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и
самосталност слављења Крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и
замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео “предати”
Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и
благослов.”
Према
Уставу СПЦ “Свети aрхијерејски сабор, као највише јерархијско представништво,
црквено-законодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка
(дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу
своје надлежности.”
“Све
одлуке Св. aрх.
Сабора, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење,
црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.”
Према
томе, одлуке Св. арх. сабора су обавезне за све чланове СПЦ, а то значи, да
горња одлука обавезује и родитеље и синове и да је свака породица, ма
где се налазила, дужна да прославља свог домаћег заштитника, своју Крсну славу. Јер,
установа која доноси законе у својој надлежности, има право да их, према
потреби и околностима, тумачи, допуњава, па и мења.
Дубоко се захваљујем протојереју-ставрофору Душану Колунџићу, свом драгом сабрату и саслужитељу што ми је дао могућност да овај његов текст и одлуку Светог архијерејског Сабора наше Српске Православне Цркве поставим на сајту парохије.
свештеник Иван Делић
парох глогоњски