среда, 22. фебруар 2012.

Реч иконописца о слави форума Светосавље.орг

Реч иконописца

Уместо мојих штурих речи нудим реч једног од наших гостију, реч иконописца и пислужника Војислава Луковића, брата Воје

Христос Воскресе.

Hristos Voskrese.

СЛАВА ИНТЕРНЕТ САЈТА СВЕТОСАВЉЕ


Милошћу и љубављу многих који посећују и пишу на православном интернет сајту Светосавље.орг  одлучено  је да се у недељу 22. маја прошле 2011. године слава овог сајта обави код нас у Глогоњу.  Стога позивам све Глогоњце да се у што већој мери окупе на Светој  Литургији да се понашамо као прави гостољубиви домаћини.

Ваш отац Иван глогоњски

БЕСЕДА НА СВЕТОГ САВУ 1966. ГОДИНЕ

Недавно се чула реч једног Руског амбасадора са питањем: "Има ли овде Срба?" Многи су то питање упамтили и оно их је обрадовало. Неко се ипак брине за нас. Оно што ми је упало у очи је да се његов поглед вртео унаоколо а зацрвене зенице нису могле да се усредсреде. Као да нико никада, осим њега није бринуо за нас. Да то није тако, показаће дефинитивно и ова беседа Преп. Јустина ћелијског, новојављеног српског светитеља.



СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
САБРАНЕ БЕСЕДЕ


ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ I

Беседа 2. на Светога Саву
1966. године у манастиру Ћелије

Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде празник највећи после Божића, али ово је данас српски Велики Петак. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!
Хајде да учинимо један кратак хаџилук по земљи Српској, хајде да видимо како се празнује Свети Сава по земљи Српској. Хајдемо до Београда, старе српске престонице. У Београду, шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора: На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светога Саву. А он тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде.
Хајдемо мало даље, хајдемо до Универзитета. Шта је то? Празан, нигде никога нема, нигде никога на Светога Саву на Универзитету. Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст пред Универзитетом и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!
Хајде даље по несрећном Београду и тужном хаџилуку нашем, хајдемо до Патријаршије. Гле, и пред Патријаршијом крст, гле и на крсту распет Свети Сава! Шта је то? Откуда то? Од раскола! Свети Сава распет јауче и плаче пред Патријаршијом и вапије са крста: Господе, опрости им јер на знају шта раде!
Такав је мрак, такви крстови по Београду. А Свети Сава где се у Београду слави? По црквицама, по црквама као по збеговима, тамо дечица, тамо њихови родитељи, ето они славе Светога Саву, а храм Светога Саве који је почео да се зида пре толико деценија претворен у гаражу! И пред тим храмом крст и Свети Сава плаче над кукавним Српством и вапије: Господе опрости им, јер не знају шта раде!
Хајдемо даље, напустимо мрачни и срамни Београд. Хајдемо у Шумадију, хајдемо у наша шумадијска села. Данас је Свети Сава. Школе треба да брује од песме Светоме Сави, а тамо у сваком селу школа затворена, нигде ђака у њој, нигде ученика, нико не слави Светога Саву. Школа устала против Светога Саве. Пред сваком школом у сваком селу шумадијском, било то у Љигу, у Милановцу, у Петровцу, Јагњиловцу... Пред сваком школом крст, и на крсту распет Свети Сава, а његова болна и тужна уста понављају непрекидно: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Манастир Светог Луке


Манастир Светог Луке, десетак километара у брдима изнад Варварина, чудо је наших дана. Само пре 4 године, на овом месту владало је трње и непроходни честар, застрашујуће и за авантуристе попут Индијане Џонса, описују нам наши сведоци. Данас, тај исти пропланак над питомом моравском долином, култивисан је видиковац, оивичен декоративним зидом и масивном средњевековном капијом, пун цвећа и дрвећа. Одавде се пружа узбудљив поглед десетинама километара у даљину, све до Параћине и Јагодина. Шта више, кажу нам, ако умете да гледате, одавде су перспективе још пространије, јер манастир Светог Луке постаје нови духовни центар, који расте и инспирише околину.


МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ 2008/2009!


МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
*СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2008. ГОДИНЕ*

*ПАВЛЕ*

*МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ
БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ
СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:*

*МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!*

Сваке године, драга децо духовна, па ево и ове, дочекујемо Божић, рођендан Сина Божјег, са радошћу, вером, надом и љубављу. Зашто? Зато што се у том догађају остварила „пуноћа времена", па је Бог Отац, „послао Сина Свога Јединородног да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни" (Јн 3,16). Тај догађај је и пуноћа космичких и историјских збивања: све што се у творевини Божјој и у историји људској догађало, добило је у том дану, „који створи Господ", своју пуноћу и своје остварење. Улазак Бога у матицу живота представља, такође, испуњење свих најдубљих људских тежњи посведочених и пројављених у свим земаљским народима пре Христовог рођења. Његовим рођењем засијала је свету светлост богопознања. У тој Божанској светлости открио нам се смисао света, природе и коначни циљ човековог постојања и постојања свих створења, свих видљивих и невидљивих светова.

У Христу Господу, Кога у Символу вере исповедамо као „Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, једносуштног Оцу кроз
Кога је све постало, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек..." - остварена је једном за свагда победа над несавршенством, грехом и смрћу.
Јављањем пуноће Његовог Божанства и Његовим сједињењем са људском природом, остварена је и пуноћа човековог бића и његово савршенство. Несливено, непроменљиво, нераздељиво и неразлучно јединство и заједница у Богочовеку
Исусу Христу божанске и човечанске природе, обдарује свет и човека, човечанство, неразоривом истинском и вечном, богочовечном заједницом, Црквом Божјом.

Од дана Христовог рођења свет више није и не може бити оно што је био. Људска природа и свет, испуњени квасцем вечног Живота, стичу могућност да буду нови човек, ново небо и нова земља, ново вечно човечанство. Зато је само Христос изговорио и могао да изговори речи: „Гле, све творим ново" (ср. Отк 21, 5). Он, као „Једино ново под сунцем", вечно обнавља све што постоји;
Светлост Његова просвећује све и сва, обасјавајући сваког човека који долази на свет (ср. Јн 1, 9).

Као такав, Христос је и „Пуноћа Закона и пророка" како Сâм за Себе каже: „Нисам дошао да укинем Закон и пророке него да испуним" (Мт 5,17). Ова реч - „да испуним" - има двојако значење: да извршим Закон, с једне стране, и да св

Божији позиви

Дух дише где хоће. Овим богонадахнутим речима Св. апостол Павле описује намере и деловање Светога Духа, чијом вољом, призивом и деловањем постадосмо постављени на одређена места и дужности. Сваки позив који се обавља из љубави и који се срцем врши (а не жељом за каријером, претераном амбицијом, чежњом за високим функцијама, итд.) долази од Бога. Један од таквих позива је и: „Буди свештеник, напасај Речју Мојом и старањем Мојим Моје стадо.“

Вољом Божијом и Његовом милошћу одазвао сам се на тај позив у мери моћи, са жељом на неуморно служим Богу, Цркви и Божијем народу без обзира на околности. Те околности нису биле нимало лаке Св. праоцу Авраму па је ипак напустио родну земљу и, кроз пустињу, пошао за Богом ка Обећаној земљи коју му је Бог показао и обећао да ће бити његова кроз потомство. Аврам се није уплашио ни одбацивања од стране родбине, ни временских неприлика (пустињског ветра, песка), ни пустињских животиња, нити пак разбојничких група које су и тада (а то чине и сада) нападале караване и све у њима. Аврам је ишао за Богом. Срце га је вукло. Захваљивао је Богу на свему.Аврама нису спречиле околности.

УВОДНА РЕЧ

Поштовани и Богом вољени парохијани !
Вољом Божјом започињемо поновно објављивање нашег листића, тј. листића православне парохије у Глогоњу.
Иако тек почињем свој пастирски и свештенички рад на њиви Господњој, осећам да Вам је потребнопуно љубави, усрђа и молитвеног труда уз понашање које и приличи мом позиву.
У листићима који следе наћи ћете пуно основних обавештења о нашој православној вери, о молитвама за заштиту од злих чини и магије која можда постоји у Вашем месту, о посту, Светом Причешћу које је најјаче оружје против свих зала овога света.
Радо и свим срцем примам све Ваше сугестије како би наш заједнички рад на спасењу наших душа, што је превасходни циљ свих пастира наше Цркве, био што плоднији и како би Ви били задовољнији околностима Вашег живота.

Поштовани и Богом вољени парохијани! Вољом Божијом

Свештеник Иван Делић, Ваш парох

ЛИСТИЋ МОЖЕТЕ СКИНУТИ СА ОВОГ ЛИНКА